|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
KLASIČNE (KONVENCIONALNE) SUŠARE ZA DRVO |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Šema sušare bez rekuperatora (stari tip)
Konvencionalan (klasičan) način sušenja je do sada najčešće primenjivan u praksi, jer su sušare u tehničkom smislu relativno jednostavne, čak i za velike kapacitete (preko 100 m3 građe). One ne zahtevaju specijalno održavanje, a problem velike potrošnje energije se ublažava upotrebom drvnog otpada ili piljevine kao pogonskog goriva za loženje kotla. U novije vreme se sve više koriste rekuperatori u cilju smanjivanja potrošnje tolpotne energije. Sušenje se obavlja razmenom unutrašnjeg vlažnog vazduha sa spoljašnjim. Kod sušara sa rekuperatorima se vrši razmena toplote između vazduha koji izlazi i vazduha koji ulazi u sušaru. Na taj način se postiže ušteda toplotne energije i do 30%. Osim uštede toplotne energije upotrebom rekuperatora se skraćuje vreme sušenja i poboljšava kvalitet sušenje građe. Sama investicija je minimalna i isplaćuje se vrlo brzo. Pogonski medijum kod konvencionalnih sušara može biti topla voda ili para za čiju proizvodnju je neophodan kotao. Treba naglasiti da se ovakve sušare preporučuju firmama većeg kapaciteta, gde se drvni otpad pojavljuje u znatnim količinama. Osnovni oblik klasične sušare dat je na šemi. U sušari se instaliraju reverzibilni ventilatori i vazduh cirkuliše kroz složaj (sa promenom smera), a pritom prolazi preko grejača (toplotnog izmenjivača), gde se po potrebi dogreva. Pod uticajem toplote, vlaga iz drveta odlazi u okolni vazduh. Zavisno od stepena otvorenosti klapni, deo vlažnog vazduha izlazi kroz klapnu K2 (K1), a sa njim i vlaga iz drveta. Istovremeno ista količina svežeg vazduha ulazi kroz klapnu K1 (K2). On se meša sa unutrašnjim vazduhom, cirkuliše kroz složaj i ovaj proces kontinualno traje (sve dok traje sušenje). Ravnomerna cirkulacija kroz sve složajeve se postiže pomoću podplafona izrađenog od aluminijuma. Svež vazduh koji ulazi u sušaru je hladniji (pogotovu zimi), pa grejači uvek moraju da rade određenom snagom da bi održavali potrebnu temperaturu unutar sušare. Temperatura sušenja se kreće do maksimalnih 80 °C. Logično je zaključiti da je potrošnja energije znatna (80 - 200 kWh/m3 građe za ceo ciklus sušenja samo za ventilatore), pa se ona skoro redovno koristi iz kotla. Instalisana snaga kotla je oko 3 - 5 kW/m3 građe. Cirkulacija vazduha zavisi od režima sušenja, ali se najčešće kreće oko 2 m/s, s tim da za veoma oštre režime može da ide i do 5 m/s. Zbog ovoga je kod klasičnih sušara potrebna veća snaga ventilatora (oko 0,25 kW/m3 građe). Oprema koja se isporučuje uz svaku od sušara se smešta u komoru sušare, koja može biti zidana ili montažna. Montažna komora je sa aluminijumskom konstrukcijom a kao izolacija se koristi 100mm debela mineralna vuna obložena aluminijumskim limom. Komandno razvodni ormar (KRO) se postavlja van sušare u pogodnoj prostoriji. Garancija iznosi godinu dana za kompletnu klasičnu sušaru, i 5 godina za automat za vodjenje procesa sušenja.Intervencije se vrše na licu mesta u roku od jednog dana. Tabela orijentacionih vremena sušenja
Napomena: vremena označena sa * mogu se ispoštovati jedino u kombinovanim sušarama. Tehničke karakteristike sušara
|
©2009 NIGOS-elektronik |
18000 Niš • Srbija • ulica Borislava Nikolića - Serjože 12 Tel/faks. (018) 211-212, 217-468 • E-mail: office@nigos.rs |